(Anti) socijalne karte
U martu 2022. godine počela je primena Zakona o socijalnoj karti kojim je uveden novi državni registar - informacioni sistem Socijalna karta. Ovaj sistem najavljen je kao rešenje za nagomilane probleme u sistemu socijalne zaštite i trebalo je da dovede do pravednije raspodele socijalne pomoći i efikasnijeg rada centara za socijalni rad.
Objašnjenje problema
I pored zvaničnog stupanja na snagu ovog Zakona, zbog logističke i tehničke nepripremljenosti čitavog sistema socijalne zaštite Registar Socijalna karta se još uvek ne primenjuje u punoj meri. Drugim rečima, sve do septembra 2022. godine samo nekoliko lokalnih centara za socijalni rad je primenjivalo Zakon. Registar socijalna karta se sporadično koristio za prikupljanje i obradu podataka o korisnicima iz oblasti socijalne, dečije i boračko-invalidske zaštite. Danas, prema informacijama iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, oko 80% centara za socijalni rad koristi ovaj Registar prilikom (pre)ispitivanja ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite.
Registar Socijalna karta objedinjuje podatke građana koji se nalaze u različitim službenim evidencijama, kao što su Centralni registar građana, registri Ministarstva unutrašnjih poslova, registri Poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje i druge. Socijalna karta omogućava zaposlenima u centrima za socijalni rad da ovim podacima pristupaju brže nego što su to mogli da rade pre uvođenja ovog sistema. Pored toga, jedna od značajnijih funkcija Socijalne karte je formiranje „notifikacija“ o promenama socijalno-ekonomskog statusa pojedinca i analitička obrada prikupljenih podataka. Pored lica koja su već evidentirana u sistemu socijalne zaštite, u Registru se vode i podaci o članovima njihovih porodica odnosno drugim članovima domaćinstva i sa njima povezanim licima.
Zakon o socijalnoj karti, koji predstavlja osnov korišćenja ovog Registra, predviđa prikupljanje oko 135 podataka o ličnosti korisnika i njihovih srodnika. Količina prikupljenih podataka i pojedini aspekti Zakona o socijalnoj karti otvaraju brojna pitanja koja se tiču poštovanja ljudskih prava, a naročito ona koje se tiču sledećih pitanja:
Automatizacija odlučivanja u sistemu socijalne zaštite
Sistem Socijalna karta funkcioniše po principu notifikacija, kojima se socijalni radnici obaveštavaju o tome šta treba da preduzmu u određenom slučaju koji vode. Te notifikacije su nalozi socijalnim radnicima jer oni u praksi ne mogu da postupe suprotno od onoga što im je navedeno kao način za rešavanje notifikacije, čak i onda kada su podaci do kojih oni dolaze suprotni onome što je navedeno u notifikaciji;
Dehumanizacija sistema socijalne zaštite
Zbog svođenja rada socijalnih radnika na rešavanje notifikacija, Zakonom o socijalnoj karti se transformiše i sam socijalni rad. Ovo uklanjanje ljudskog faktora prilikom procene socijalno-ekonomskog statusa pojedinca ili porodice povećalo je i „efikasnost sistema“, ali na način da je uticalo na isključivanje velikog broja ljudi iz sistema socijalne zaštite, a ne na pravedniju raspodelu socijalne pomoći. Iako nama još uvek nije poznat ni jedan primer uključivanja korisnika u pravo iz socijalne zaštite koje mu pripada, a da on to pravo nije koristio – tzv. „greška socijalne isključenosti“, osim podataka ministarstva o broju obaveštenih građana da mogu ostavriti neko pravo iz oblasti dečije zaštite, a da za to nisu prethodno znali, od početka primene Zakona do januara 2023. godine pravo na novčanu socijalnu pomoć je prestalo za oko 35.000 ljudi (17% od ukupnog broja korisnika)“
Nedovoljna transparentost u pogledu načina na koji Registar prikuplja i obrađuje podatke
Uprkos činjenici da Registar prikuplja veliku količinu osetljivih podataka o pojedincu i povezanim licima, javnosti nije učinjen dostupnim algoritam koji određuje način funkcionisanja čitavog sistema, iako je takva informacija od javnog značaja tražena još u junu 2022. Razlozi za uskraćivanje pristupa ovim informacijama ticali su se poslovnih interesa kompanije koja je izradila softversko rešenje Socijalne karte, uprkos tome što se to rešenje koristi za ostvarivanje prava iz javne sfere, koje je garantovano Ustavom i zakonima Republike Srbije. Ova okolnost značajno otežava ,,pravno izazivanje“ odluka koje centri za socijalni rad donose kada ukidaju pravo građanima, jer se čitav postupak koji je prethodio donošenju zasniva na „nevidljivom“ algoritmu o čijem načinu funkcionisanja nisu obavešteni sami korisnici;
Povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti
Veliki broj podataka koji se prikupljaju o pojedincu, neproporcionalnost obima i vrste podataka koji se obrađuju, preširoko postavljen krug „povezanih lica“, kao i efektivna nemogućnost zaštite prava koja su garantovana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, još jedan je problem koji (dis)kvalifikuje Socijalnu kartu. Način prikupljanja i sama ideja da se prikupljaju podaci o nacionalnoj pripadnosti, posedovanju oružja, zdravstvenom statusu ili invaliditetu korisnika socijalne pomoći ni na koji način ne doprinose unapređenju socijalne zaštite, niti imaju utemeljenje u principima na kojima se zasniva sistem zaštite podataka o ličnosti u Srbiji;
Disproporcijalni uticaj na različite kategorije građana
U Socijalnoj karti se prikupljaju i obrađuju podaci svih onih koji su ikada imali veze sa sistemom socijalne zaštite, koji trenutno uživaju neko od prava iz ove oblasti, kao i podaci o onima koji su podneli zahtev za ostvarivanje nekog od ovih prava. Dok se većina podataka čuva deset godina od prestanka prava, jedinstveni matični broj se čuva trajno. Pored podataka navedenih kategorija, obrađuju se i podaci lica koja se prema zakonu mogu smatrati povezanim licima. S obzirom da je opštepoznato da postoji većinski udeo romske populacije u siromaštvu, a samim tim i u oblasti socijalne zaštite, u praksi se pokazalo i da primena Zakona o socijalnoj karti dovodi do disproporcije u tretiranju različitih kategorija građana i to pre svega siromašnih građana i Roma. Ova činjenica otvara i pitanje diskriminatornog efekta koji Zakon o socijalnoj karti ima prema navedenim kategorijama građana.
Iskustva korisnika
Svaki propis u pravnom poretku sadrži odredbu koja iskazuje osnovnu intenciju zakonodavca prilikom sastavljanja Zakona, kao i projekciju učinka koji bi konkretan propis trebalo da ima onda kada počne njegova primena.
Zakon o socijalnoj karti se nedvosmisleno tiče oblasti socijalne zaštite. One zaštite koju bi svi kao društvo morali da učinimo dostupnom onima kojima je najpotrebnija, a sve u cilju prevazilaženja njihove socijalne isključenosti i omogućavanja života u dostojanstvu.
S obzirom na naročitu ugroženost građana i građanki na koje se odnosi primena Zakona, zakonodavac je bio dužan da propisana načela Zakona o socijalnoj karti upodobi sa njihovom praktičnom primenom, kako ne bi postojala razlika između ,,napisanog“ i ,,realnog“.
Tako čl. 3. Zakona o socijalnoj karti propisuje da je njegov cilj ,,efikasnije ostvarivanje prava i usluga socijalne zaštite, pravednija raspodela socijalne pomoći, unapređenje efikasnosti i proaktivnosti rada organa u oblasti socijalne zaštite...“
Inicijativa A 11 u okviru svojih redovnih aktivnosti pruža pravnu pomoć u pojedinačnim slučajevima kršenja ekonomskih i socijalnih prava. Samim tim, imali smo priliku da se neposredno uverimo u posledice koje je primena Zakona o socijalnoj karti imala na konkretne korisnike.
Opisom ovih slučajeva ostavićemo svakome da samostalno tumači da li se u ovim situacijama ostvaruju principi efikasnosti, pravednosti, unapređenja i proaktivnosti u ostvarivanju prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.
Kraljevo – tamo gde je sakupljanje sekundarnih sirovina stvar prestiža, a ne nužde.
Trenutni iznos novčane socijalne pomoći iznosi 11.122 dinara. Zakon o socijalnoj zaštiti u pogledu uslova za ostvarivanje ovog prava kao opšti uslov postavlja da pojedinac na mesečnom nivou ne sme ostvariti prihod veći od ovog iznosa da bi koristio pravo na novčanu socijalnu pomoć.
Svaki prihod koji bi bio ostvaren u periodu dok koristi ovo pravo automatski će uticati na umanjenje iznosa od 11.122 dinara. Na taj način pred vas se postavlja izbor: ili ćete na ime ove vrste pomoći mesečno primati 11.122 dinara ili ćete u slučaju da mesečno zaradite više od toga, pa čak i za 100 dinara preko iz ovog prava biti diskvalifikovani.
Opisani ,,izbor“ (svakako sistemski iznuđen) prirodno okreće čoveka ka alternativnim vidovima zarade na poslovima koji ulaze u domen neformalne ekonomije, budući da je suvišno postavljati pitanje da li se sa 11.122 dinara mesečno može (pre)živeti.
Jedan od takvih poslova jeste i sakupljanje sekundarnih sirovina – metala, plastike, kartona, svega onoga što izbacujemo i proizvodimo kao otpad, a što se može sakupiti, prodati i reciklirati. Primaoci novčane socijalne pomoći iz Kraljeva su se godinama bavili ovim poslovima i uz minorne zarade i visok rizik po sopstveno zdravlje uspevali nekako da opstanu. I tako je bilo sve do maja 2022. godine, kada je Centar za socijalni rad Kraljevo među prvim centrima počeo aktivno da primenjuje Zakon o socijalnoj karti.
Jednostavno, Socijalna karta je ovakvu delatnost kvalifikovala kao izvor prihoda jer je otkupljivač sirovina Poreskoj upravi prijavio osnov i iznos koji je ostvaren na ime transakcije. Evidencija Poreske uprave izvor je podataka koji koristi Socijalna karta, pa je tako većina korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć ovo pravo izgubila tokom redovne revizije u maju 2023. godine.
Statistika i brojke su u konkretnom slučaju bile neumoljive pa je osnova socijalnog rada –procena celokupne pozicije konkretnog korisnika stavljena u drugi plan. Da su se nadležni bavili poslom koji je sastavni deo naziva ustanove čiji su uposlenici možda bi i primetili da se kao otkupljivač uvek pojavljivala ista firma koja se bavi reciklažom, da su iznosi u najvećem broju slučajeva isplaćivani ,,na ruke“ i uz priznanice priložene Poreskoj upravi čiji primerak neretko prodavac nije ni dobio, da je gotovo nemoguće da se prodajom sekundarnih sirovina mesečno zaradi i do 200.000 dinara (kao što piše u rešenjima o prestanku prava) i da su broj prodavaca i količina prodatih sekundarnih sirovina u velikoj nesrazmeri.
Jovan iz Kraljeva
Na primer, prema rešenju o prestanku prava na novčanu socijalnu pomoć Jovan iz Kraljeva je u jednom tromesečju na osnovu prodaje sekundarnih sirovina zaradio oko 345.000 dinara. Ilustracije radi, ako uzmemo u obzir tadašnju otkupnu cenu gvožđa (koje je Jovan sakupljao i prodao) došli bismo do toga da je Jovan za tri meseca sakupio 11 i po tona gvožđa.
Jovanov primer je samo generičan osvrt na situaciju koja se dogodila desetinama ljudi u smislu da su im registrovani prihodi koji uopšte nisu u saglasju sa prosečnim zaradama od obavljanja ove delatnosti.
U nekim slučajevima, prilikom otkupa sekundarnih sirovina od grupe lica ili stanovnika istog naselja, isplata prihoda se vrši jednom licu, čija lična karta je data na uvid – često zbog toga što neki ljudi i ne poseduju lična dokumenta, što je problem koji je i dalje zastupljen kod nekih pripadnika romske zajednice, posebno onih koji su najugroženiji.
Iako se taj prihod kasnije podeli među svima koji su učestvovali u prodaji sekundarnih sirovina, u sistemu Socijalna karta prihod od prodaje sirovina ostaje zabeležen kao prihod osobe koja je dala svoju ličnu kartu i preko koje je obavljena isplata prihoda.
Automatizovani registar ne može da posumnja zašto bi čovek i dalje živeo u podstandarnom naselju bez adekvatnih uslova života ako mesečno zarađuje 175.000 dinara mesečno, ne može da odgovori na pitanje kako to da se ,,ostvarena“ zarada dokazuje samo na osnovu priznanice koju je bilo ko mogao da potpiše i kako to da neposedovanje ličnih dokumenata može da bude uzrok za nepodudarnost formalno i faktički ostvarenih prihoda.
Odgovore na ova pitanja može jedino i isključivo pronaći čovek, tj. socijalni radnik i zbog toga je Kraljevo prvo mesto koje je pružilo dokaze o pogubnom uticaju dehumanizacije socijalnog rada po one kojima je društvena podrška ovog tipa najneophodnija.
Srpski Krstur – primer automatizacije kršenja „Zakona o sezoncima“
Prihodi koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć određeni su Pravilnikom koji primenjuju nadležni centri za socijalni rad. Tako se ovi prihodi dele na prihode iz radnog i vanradnog odnosa, privremenih i povremenih poslova, izdavanja nepokretnosti u zakup, od obavljanja privredne delatnosti, a tu se nalaze i prihodi od sezonskih poslova.
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (takozvani Zakon o sezoncima) nedvosmisleno je propisao da prihodi od sezonskog rada nisu od uticaja na korišćenje prava na novčanu socijalnu pomoć. Ovo je propisano jer se prilikom donošenja Zakona o sezoncima pošlo od toga da se ovi poslovi obavljaju sporadično i da su neretko slabo plaćeni, te da se samim tim ne mogu smatrati redovnim radnim angažovanjem kojim se pojedinac može dugoročno baviti i od kojeg sebi može obezbediti ustaljene prihode.
Međutim, brojni centri za socijalni rad širom Srbije su jednostavno ignorisali ovu odredbu i primenjivali svoj Pravilnik koji je neusklađen sa zakonom kao višim pravnim aktom. Na taj način je velikom broju ljudi pravo neosnovano ukinuto.
Ovaj problem dobio je novi obrt onda kada je otpočela primena Zakona o socijalnoj karti. Naime, Socijalna karta prihod od sezonskog rada svrstava u prihod od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć. Jednostavno, ako ste obavljali poslove berbe voća Socijalna karta bi o tome izvestila vašeg socijalnog radnika putem notifikacije sa obavezujućom instrukcijom da vam ukine pravo na novčanu socijalnu pomoć.
Dakle to bi se desilo u bilo kojem delu Srbije i socijalni radnik zbog prirode sistema uspostavljenog Zakonom o socijalnoj karti ne bi imao mogućnost da takvu okolnost tumači drugačije. U tom smislu, početkom primene Zakona o socijalnoj karti je prethodno opisano kršenje zakona postalo unisono, bezuslovno i sistematizovano. Na ovaj način su potpuno ogoljeni svi nedostaci automatizacije odlučivanja koja isključuje mogućnost kritičkog promatranja dobijenih podataka.
Petar, Marija i Senka iz Srpskog Krstura
Posledice ovakve prakse su među prvima doživeli Petar, Marija i Senka – ljudi iz Srpskog Krstura, mesta u Vojvodini u neposrednoj blizini Kanjiže. Petar, Marija i Senka su korisnici novčane socijalne pomoći i krajem leta su odlazili, kada im se za to ukazivala prilika, u berbu voća.
Ukupno su radili 10-ak dana za dnevnicu od oko 2.000 dinara. U decembru su im uručena rešenja Centra za socijalni rad Novi Kneževac o umanjenju iznosa novčane socijalne pomoći za 80%, a da prethodno nisu ni pozvani da se izjasne o postojanju i vrsti prihoda koji su tome uzrokovali. Po savetu Inicijative A 11 Petar, Marija i Senka su tražili od centra da im učini dostupnim izvore takvih saznanja i dat im je izvod iz socijalne karte koji je ove prihode kvalifikovao kao „prihode iz radnog i vanradnog odnosa“.
Kako bi saznali poreklo ovih prihoda upućeni su u Poresku upravu i Nacionalnu službu za zapošljavanje gde isto tako nisu uspeli da saznaju o čemu je reč. Konačno uverenje iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (dokument u kojem je upisano poreklo svakog prihoda na koji se plaćaju obavezni doprinosi) je pokazalo da je poreklo prihoda koji su doveli do umanjenja iznosa novčane socijalne pomoći sezonski posao.
Ovakvom odlukom ne samo da je postupljeno mimo zakona, već je i socijalna zaštita svedena na svoju suprotnost. Umesto osnaživanja pojedinca ili porodice za samostalan život dat je doprinos uspostavljanju i održavanju začaranog kruga siromaštva. Na sreću po Petra, Mariju i Senku drugostepeni organ je uvažio sve navedene žalbene razloge i poništio rešenja kojim im je umanjen iznos novčane socijalne pomoći, ali nije zauzimao stav o uzrocima nepoštovanja Zakona o sezoncima, već je samo konstatovao da je Zakon prekršen.
Raduje okolnost da je nakon apela koji je Inicijativa A 11 uputila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i kojim je ukazala na nepoštovanje Zakona o sezoncima, ministar izmenio Pravilnik o obrascima u postupku ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć izbacivši de facto ovu vrstu prihoda iz relevantih za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.
Iako je ovim činom uklonjena mogućnost da se Zakon o sezoncima i dalje krši, ona je predstavljala samo jednu od niza negativnih impilkacija automatizacije u odlučuvanju, koje i dalje opstaju.
Beograd – multiplikovanje problema do kojih dovodi primena Zakona o socijalnoj karti
Budući da je broj korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć u Beogradu najveći – čitav dijapazon raznovrsnih problema se manifestovao nedugo nakon otpočinjanja primene Socijalne karte na celokupnoj teritoriji grada. Ovi nedostaci utkani su u same osnove Registra i u suprotnosti su ne samo sa načelima socijalne pravde već i sa krovnim Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Zagorka iz Beograda
Zagorka je samohrana majka dečaka predškolskog uzrasta. Pored novčane socijalne pomoći povremeno se radno angažuje kao higijeničarka ili kao turistički vodič. Tako je Zagorka u avgustu i septembru prošle godine ukupno 8 dana obavljala posao turističkog vodiča za dnevnicu od 1.500 dinara. Budući da se za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć uzimaju u obzir 3 meseca pre donošenja odluke o pravu, njen mesečni prihod je u proseku iznosio oko 4.000 dinara, dok je mesečni iznos novčane socijalne pomoći za dvočlanu, jednorotiteljsku porodicu bio oko 17.000 dinara. Zagorka je jednog dana pozvana od strane socijalne radnice kada je obaveštena da će zbog ostvarenih prihoda potpuno izgubiti pravo, tj. da ono neće biti samo umanjeno.
Prilikom davanja izjave pred centrom ona je obavestila radnicu da jeste radila, ali samo 8 dana u ta tri meseca i za to je priložila dokaz u vidu ugovora sa turističkom agencijom. Međutim, naišla je na ignorantski stav socijalne radnice koja nije želela da uzme u obzir priloženi dokaz i tom prilikom joj je rekla da je iz Socijalne karte izvukla podatke da su prihodi daleko veći i to u avgustu 45.707,24 dinara, u septembru 29.181,03 i u oktobru 36.419,00 dinara.
Iako uverenje iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja – dokument u kojem je upisano poreklo i datum ostvarivanja svakog prihoda na koji se plaćaju obavezni doprinosi – dokazuje stvarno stanje stvari, Zagorka nije izjavila žalbu jer joj je rečeno da dok se po žalbi ne odluči (a to može biti i 6 meseci) ona nema pravo da podnese novi zahtev.
Ovakva praksa nije u skladu sa zakonom jer se prihodi procenjuju za 3 meseca pre podnošenja zahteva i nema nikakve prepreke da se paralelno vode žalbeni postupak i novi postupak po zahtevu – procenjuje se drugi period vremena.
Mišljenje koje je Inicijativa A 11 dobila od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ide u prilog navedenoj tvrdnji. Zagorka nije iskoristila svoje pravo na reviziju ovakve odluke. Korisnici socijalne pomoći ne mogu da priušte 6 meseci (period za odluku po žalbi u praksi) bez socijalne pomoći i zbog toga se između materijalne egzistencije i pravde odlučuju za ovo prvo.
Vera iz Beograda
Još jedan vid nezakonitog obračunavanja prihoda u Socijalnoj karti možemo da pronađemo u slučaju Vere, koja je, osim što je sa svojom porodicom ostvarivala pravo na novčanu socijalnu pomoć, takođe i korisnica socijalnog stana u Beogradu.
S obzirom na to da je koncept socijalnog stanovanja, uprkos svom nazivu i primarnoj ulozi, u Beogradu nepriuštiv i neodrživ zbog izrazito visokih troškova stanovanja, u praksi se neretko dešava da korisnici ovih stanova zapadnu u velika dugovanja.
Do toga dolazi usled nemogućnosti plaćanja svih komunalnih troškova blagovremeno, koji ponekad idu i do 20.000 dinara mesečno, te se ovi stanari često nalaze u situaciji da su primorani da biraju između plaćanja računa i pokrivanja svojih osnovnih životnih potreba.
Ako se uzme u obzir da novčana socijalna pomoć iznosi 11.122 dinara po pojedincu, a da se u ovim domaćinstvima neretko nađu i bolesni članovi kojima je dodatno potrebno obezbediti i stalnu terapiju, situacija se usložnjava. U ekstremnim slučajevima korisnici socijalnih stanova su i u riziku od beskućništva, s obzirom da neredovnim plaćanjem računa i zakupnine gube pravni osnov svog boravka, zbog čega se protiv njih pokreću postupci iseljenja.
Ovakvi problemi nisu zaobišli ni Veru i njenu porodicu, jer su se ovom domaćinstvu usled navedenih razloga nagomilala visoka dugovanja. Postupak medijacije, u kom su drugim povodom učestvovale Verina i još nekoliko drugih porodica, ishodovao je to da se učesnicima pokriju dugovanja nastala nepriuštivim stanovanjem, kako ne bi dospeli u rizik da ostanu bez krova nad glavom.
I ovaj uplaćen iznos je u Socijalnoj karti tretiran kao prihod, zbog čega je Vera upozorena da bi mogla da ostane bez prava na novčanu socijalnu pomoć. Iako su socijalni radnici zatražili detalje ovog „prihoda“, iz čega se onda moglo videti da nije u pitanju nikakva zarada, Veri nije omogućeno da se izjasni da ova situacija uopšte ne odgovara činjeničnom stanju i da ona ne samo da nije radila niti zaradila, nego da se bez svoje krivice našla u ovoj situaciji.
Radnici centra za socijalni rad su se vodili onime što im propisuje Zakon o socijalnoj karti – isključivo podacima iz Registra Socijalna karta, gde je ovaj iznos kategorisan kao prihod iz privremenih i povremenih poslova. Da stvar bude još gora, istom prilikom joj je kao drugi deo „prihoda“ registrovan i iznos koji je služio da pokrije troškove sahrane Verine ćerke, koju je izgubila nekoliko meseci pre toga.
S obzirom da je tada izostala podrška centra za socijalni rad, što je jedna od glavnih uloga ovog organa, ona se obratila Inicijativi A 11 za pomoć. U oba ova slučaja, iznosi koji su Veri uplaćeni u potpuno drugačije svrhe, nezakonito su klasifikovani kao prihod, što joj je onemogućilo dalje korišćenje prava na novčanu socijalnu pomoć i ostavilo celu porodicu bez ikakvih primanja.
Zakon o socijalnoj zaštiti kao imovinski cenzus za korišćenje socijalne pomoći postavlja površinu zemljišta koje pojedinac poseduje. Tako, radno sposoban pojedinac sme da poseduje do 0,5 hektara, a radno nesposoban do 1 hektara zemljišta da bi ostvarivao ovo pravo.
Međutim, Korisničko uputstvo za ulogu ovlašćeno službeno lice (uputstvo za korišćenje Socijalne karte koje se daje svim socijalnim radnicima) pod prihode koji se ne ostvaruju na mesečnom nivou svrstava i apsolutna prava (pravo svojine pre svega) kao i nasleđe i poklon, a za visinu ovih ,,prihoda“ uzima tržišnu vrednost nepokretnosti.
Ilustracije radi, ako posedujete zemljište od 0,1 hektara (manje od zakonskog cenzusa) njegova tržišna vrednost iz Poreske uprave biće smatrana vašim prihodom i zbog toga ćete izgubiti pravo na novčanu socijalnu pomoć. Dakle, u ovom pogledu, Socijalna karta je u samoj osnovi postavljena suprotno krovnom Zakonu o socijalnoj zaštiti i njenom primenom dolazi do direktnog kršenja ovog propisa.
Elvira iz Beograda
Postoje i primeri koji jasno ukazuju da Registar Socijalna karta nije ustrojen u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Elvira iz jednog beogradskog romskog naselja i njen gubitak prava na novčanu socijalnu pomoć predstavljaju očigledan primer opisane anomalije u sistemu. Naime, Elvira je težak bolesnik kojoj su utvrđeni invaliditet i nesposobna je za rad. Pored novčane socijalne pomoći, ona prima i dodatak za pomoć i negu drugog lica. S obzirom da ne može da se radno angažuje, materijalna davanja iz oblasti socijalne zaštite joj predstavljaju jedini prihod i samim tim su uslov njene egzistencije.
Elvira je u novembru 2022. godine obaveštena o prestanku novčane socijalne pomoći, a kao uzrok je naveden prihod na ime nasleđa u iznosu od 1.066.656 dinara. Po angažovanju Inicijative A 11 utvđeno je da je Elvira nasleđem stekla u vlasništvo zemljište površine 333,33 m2 čija je tržišna vrednost navedena u rešenju o prestanku prava. Dakle, iako je Zakonom o socijalnoj zaštiti propisan imovinski cenzus od 10.000 m2 ona je izgubila ovo pravo jer Socijalna karta nije posedovanje zemljišta tumačila kroz površinu već kroz tržišnu vrednost. I to sve potpuno mimo zakona.
Drugostepeni organ je poništio ovakvo rešenje posle izjavljene žalbe, ali opet ne ulazeći u tumačenje suštinskog uzroka (pogrešno postavljenog koncepta prihoda u Socijalnoj karti) već se zadržao isključivo na kršenju proceduralnih i materijalnih normi.
Recimo da ste imali automobil proizveden 1980. godine i da ste ga vozili do 2013. godine kada ste ga poslednji put registrovali. Posle bezuspešnih pokušaja prodaje fizičkim licima automobil je završio na auto-otpadu i vi o tome niste dobili nikakav dokument kao dokaz, već samo nešto novca za staro gvožđe. Prema Poreskoj upravi, vi ste poslednji platili porez na prenos apsolutnih prava – dakle vi ste i dalje formalno-pravno vlasnik automobila.
Ova vrsta pravno-birokratske nelogičnosti do sada je zaobilažena kroz terenske posete i direktnu komunikaciju sa korisnicima prava. Koristeći u ograničenoj meri svoje diskreciono pravo i ,,meke“ odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti socijalni radnici su imali razumevanja za realne životne situacije i uglavnom su odobravali nastavljanje korišćenja prava u sličnim situacijama.
Preduslove za njegovo korišćenje nalazili su u celokupnom socijalno-ekonomskom položaju čoveka koji je korisnik novčane socijalne pomoći. Primena Zakona o socijalnoj karti dovela je do prestanka opisane prakse. Socijalna karta je objektivno ograničena za ovakvu vrstu rada i ako iz Poreske uprave pristigne podatak da osoba „poseduje“ automobil, notifikacija jednostavno izdaje instrukciju socijalnom radniku da prekine pravo korisniku.
Alen iz Zemun Polja
Očit primer besmisla krute i nesenzitivne primene odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti, koja propisuje da posedovanje pokretne imovine preko šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći (oko 600 evra) diskvalifikuje iz grupe korisnika ovog prava ogleda se i u načinu utvrđivanja da li neko poseduje automobil. U ovoj situaciji našao se Alen iz Zemun Polja koji sa svojom porodicom živi u socijalnom stanu u Kamendinu. Posle saveta da automobil odjavi u nadležnoj policijskoj stanici i potvrdu o tome odnese u centar za socijalni rad odustali su od prekida njegovog prava. Neki od ovih ljudi su uspeli da ostanu u sistemu socijalne zaštite zahvaljujući pravnoj pomoći koja im je blagovremeno pružena. Navedeni primeri predstavljaju samo opšti prikaz izvučen iz pojedinačnih slučajeva i svakako nisu jedini sa kojima je Inicijativa A 11 imala kontakt. Ako uzmemo u obzir da je od početka primene Zakona o socijalnoj karti pravo na novčanu socijalnu pomoć izgubilo više od 34.000 građana, tu strepnju svakako ne možemo smatrati nepotkrepljenom.
Pravni Okvir
Svojevremeno je u ekspozeu za sastav nove Vlade Republike Srbije navedeno:
Prioritetnu reformu u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja predstavlja rad na socijalnim kartama koje predstavljaju
objedinjeni uvid u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima.
U tom dokumentu je istaknuto da će socijalne karte omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu podršku. Umesto regulisanja nagomilanih problema u sistemu socijalne zaštite, donošenje Zakona o socijalnoj karti se počelo nametati kao rešenje za sve nagomilane probleme u oblasti socijalne zaštite.
Socijalna karta je uspostavljena kao jedinstveni registar koji sadrži podatke o pojedincu i sa njim povezanim licima, podatke o socijalnoekonomskom statusu građana i građanki, podatke o vrsti prava i usluga iz socijalne zaštite koje neko koristi ili je koristio, kao i podatke o službenim licima koja su vodila, odnosno odlučivala o pojedinačnim pravima.
Zakonom o socijalnoj karti propisana je svrha obrade podataka u registru Socijalna karta, a to je:
- Određivanje socijalno-ekonomskog statusa pojedinca i sa njim povezanih lica.
- Automatizacija postupaka i procesa vezanih za postupanje u oblasti socijalne zaštite.
- Kreiranje socijalnih politika kroz određivanje socijalno-ekonomskog statusa pojedinca i sa njim povezanih lica i šire zajednice.
- Prevencija siromaštva i otklanjanje posledica socijalne isključenosti.
- Obavljanje statističkih i drugih istraživanja iz oblasti socijalne zaštite.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti
U smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je rukovalac podacima, dok poslove tehničke podrške u uspostavljanju, održavanju i obezbeđivanju sigurnosti i bezbednosti podataka obavlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Korisnici podataka iz Socijalne karte su centri za socijalni rad, jedinice lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove u oblasti socijalne zaštite, ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, pokrajinski sekretarijat nadležan za socijalna pitanja i drugi organi državne uprave i institucije.
Prema dokumentima dobijenim od stručne službe Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokazalo se da procena uticaja donošenja ovog zakona na zaštitu podataka o ličnosti nije ispunjavala uslove koje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti postavlja.
U Socijalnoj karti se može naći najmanje 135 različitih podataka o ličnosti jednog korisnika sistema socijalne zaštite. Ovi podaci su grupisani u nekoliko celina:
- Opšti podaci o pojedincu definisani su u članu 7. Zakona i njima je predviđena obrada podataka koji se koriste za identifikaciju korisnika socijalne zaštite. Tu se nalaze podaci koji se tiču imena, državljanstva, prebivališta, zanimanja, podataka o nivou obrazovanja i vrsti kvalifikacije, podaci o imovinskom statusu, pokretnoj imovini, isplatama novčanih naknada po drugim osnovima i drugi;
- Posebni podaci o pojedincu – obuhvataju one podatke koji se tiču obraćanja korisnika sistemu socijalne zaštite, rešenjima koja su donošena po zahtevima korisnika, periodu važenja rešenja, novčanim davanjima, kao i o posebnim statusima, gde se posebno ističe zdravstveno stanje, podaci o invaliditetu, podaci o samostalnosti u funkcionisanju, starateljstvu, hraniteljstvu i drugi;
- Zajednički i pojedinačni podaci lica povezanih sa pojedincem – podaci koji se prikupljaju i obrađuju radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite. Tu se nalaze i podaci o nasilju u porodici i merama koje su preduzimane prema izvršiocu nasilja, podaci o postupcima izdržavanja, podaci o povezanim licima, prihodima ovih lica, nepokretnostima koje poseduju, invaliditetu ili pravima iz socijalne zaštite u kojima je povezano lice nosilac prava.
Socijalna karta se uspostavlja na osnovu podataka koji se preuzimaju iz evidencija iz oblasti socijalne zaštite koje vodi resorno ministarstvo i registara koji se vode kod drugih državnih organa. Tu spadaju:
- podaci iz Centralnog registra stanovništva;
- registri organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;
- registri ministarstva unutrašnjih poslova o vozilima, oružju, readmisiji;
- registri Nacionalne službe za zapošljavanje o isplatama novčane naknade i isplate privremenih i posebnih naknada;
- podaci iz registara Poreske uprave;
- podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Sa aspekta zaštite podataka o ličnosti, značajno je primetiti da se u Zakonu o socijalnoj karti ne precizira koji podaci se obrađuju za svaku navedenu svrhu obrade, već se podaci, kao i radnje obrade, navode „zbirno“. U ovom pogledu posebno je sporno i to što je krug povezanih lica preširoko postavljen, pa se povezanim licem smatra, primera radi, i bivši vanbračni partner.
Pored toga, pojedinac čiji se podaci obrađuju u Socijalnoj karti, prema članu 11. stav 3. Zakona ima i pravo na uvid i pravo na osnovu ostvarenog uvida, preko Portala eUprava. Takođe, uvid u podatke iz Socijalne karte može se izvršiti i putem mobilne alikacije „ConsentID“.
Uvid u podatke koji se obrađuju u Socijalnoj karti
Treba primetiti da su građani čiji se podaci obrađuju u Socijalnoj karti korisnici prava i usluga sistema socijalne zaštite i potencijalni korisnici ovog sistema za koje se može pretpostaviti da su zbog siromaštva i nemogućnosti pristupa računarima, internetu ili pametnim telefonima, u manjoj meri u mogućnosti da koriste Portal eUprava.
Pokušaji uvida u podatke koji se obrađuju u Socijalnoj karti koje je do sada u pojedinačnim slučajevima koje je na osnovu ovlašćenja naših korisnika vršila Inicijativa A 11, pokazali su da je za uvid koji se ne vrši preko portala eUprava potrebno sačekati nekoliko meseci i da se uvid vrši u prostorijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Beogradu.
Uvid preko portala eUprava do sada nije uspeo ni za jednog korisnika Inicijative A 11. Postavlja se pitanje kako ovaj uvid vrše građani koji nisu iz Beograda, odnosno da li je potrebno da oni putuju u Beograd da bi izvršili uvid u podatke koje o njima obrađuje Socijalna karta.
Postupak formiranja i dostavljanja obaveštenja
Pod nazivom „Postupak formiranja i dostavljanja obaveštenja“ u članu 17. dolazi se do objašnjenja šta je zapravo svrha Zakona o socijalnoj karti i čemu služi široka obrada podataka koja je njime uspostavljena. Ovim članom propisano je postupanje centara za socijalni rada kada se utvrdi neusaglašenost podataka o korisniku ili sa njim povezanim licima.
Tada se formira obaveštenje o neusaglašenosti podataka koje sadrži instrukciju korisniku podataka da je neophodno izvršiti:
- proveru podataka uvidom i preuzimanjem podataka iz službenih evidencija, dokumentacije i javne isprave,
- da je potrebno doneti odluku po zahtevu stranke ili da je
- neophodno pokrenuti postupak po službenoj dužnosti jer se saznalo za činjenice od bitnog uticaja na ostvarivanje, promenu ili prestanak prava iz socijalne zaštite.
Zbog prethodno opisanih načina na koji radi donošenje „obaveštenja“, koje je ništa drugo do nalog za rad socijalnim radnicima koji rade u Socijalnoj karti, jasno je da je Zakon donet ne radi toga da se omogući da građani i građanke koji su u najtežem ekonomskom i socijalnom položaju budu vidljiviji u sistemu, već radi ukidanja ili obustave davanja u onim slučajevima u kojima korisnici zbog neke životne situacije više ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na materijalna davanja predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Potvrda ovakvog zaključka može se dobiti i u činjenici da do sada u praksi nismo primetili niti jedan slučaj u kom je građanin koji se nalazi u teškoj socijalno-ekonomskoj situaciji usled primene Zakona o socijalnoj karti ostvario pravo koje mu je prethodno ukinuto ili za koje nije prethodno ispunjavao uslove.
Naprotiv, oni pojedinci čije smo slučajeve pratili, a kojima je zbog pojedinačnog prihoda koji je prelazio iznos cenzusa za novčanu socijalnu pomoć ukinuto pravo na materijalna davanja, nikada ponovo nisu automatski vraćeni u sistem socijalne zaštite. Automatizacija predviđena Zakonom o socijalnoj karti funkcioniše samo u smeru kojim se smanjuje krug korisnika. Zbog toga o ovom zakonu najčešće govorimo kao o zakonu koji je uveo automatizaciju isključivanja korisnika i korisnica sistema socijalne zaštite.
Perspektive
Na osnovu svega što znamo o Socijalnoj karti i o efektima koje ona ima na najugroženije građane i građanke – one koji su korisnici i potencijalni korisnici sistema socijalne zaštite, ovaj sistem služi njihovom automatizovanom isključivanju iz sistema socijalne zaštite.
To se najčešće vrši bez njihovog učešća u postupcima pred centrima za socijalni rad i bez uzimanja u obzir njihovih konkretnih okolnosti, koje mogu biti različite od podataka koji su sadržani u Socijalnoj karti.
Zbog toga je Inicijativa A 11 u aprilu 2022. godine podnela Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti. Zakon o socijalnoj karti u suprotnosti je sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka. Odredbom ovog člana Zakona propisano je da se na osnovu algoritma koji vrši automatsku proveru ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, institucije socijalne zaštite samo obaveštavaju da je neophodno preduzeti određene radnje u pogledu prava osobe čiji su lični podaci sadržani u Socijalnoj karti.
Kao što je pomenuto, suprotno garancijama iz čl. 9 Konvencije Saveta Evrope, korisniku sistema socijalne zaštite je onemogućeno da budu uzeti u obzir njegovi stavovi u odnosu na ovu automatizovanu obradu podataka o ličnosti. Zakon o socijalnoj karti u suprotnosti je i sa čl. 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sa čl. 9 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kojim se garantuje pravo na socijalnu sigurnost. O tome detaljnije u Inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti.
U novembru 2022. godine, nekoliko članica ESCR-Net, globalne mreže za ekonomska, socijalna i kulturna prava, među kojima su Amnesti Internešenel, Centro de Estudios de Derecho, Justicia y Sociedad (Dejusticia), Projekat Digitalna država blagostanja i ljudska prava (DWS projekat) pri Centru za ljudska prava i globalnu pravdu na Pravnom fakulteta Univerziteta u Njujorku, Evropski centar za prava Roma (ERRC), Inicijativa za socijalna i ekonomska prava (ISER), Kenijska komisija za ljudska prava (KHRC) i Program ljudska prava i globalna ekonomija (PHRGE) na Nortistern univerzitetu, podneli su Zajedničko pravno mišljenje Ustavnom sudu Srbije povodom Inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti u kom su istakli ključna pitanja koja se sa stanovišta ljudskih prava otvaraju primenom ovog Zakona.
Do danas, Ustavni sud Srbije nije rešio po pokrenutoj Inicijativi. U međuvremenu, svakim danom sve je manji broj korisnika sistema socijalne zaštite u Srbiji.